,,Нож", филм из проклете 1999. године по роману писца правника Вука Драшковића о трагедији нас Срба.

Што се тиче Вука Драшковића, до половине те 1999. године сам могао да се закунем у њега, сматрао сам га скоро неким светитељем шта већ, раније су ме индоктринирали да сам то мислио за последњег олоша и геноцидаша садистичког бољшевичког перверзњака Владимира Илича Уљанова Лењина, али су обојица били нула на куб иако се Вук увек ужасава и са гађењем прича о Лењину. Што се тиче овог Вуковог романа и филма, то је судбина нас Срба, разбијени на десетине нација које се страховито мрзе и увек прете једна другој, само понекада се не воле а да се не мрзе. Ситуација у Републици Босни и Херцеговини и даље није иоле нормална, а увек може постати још гора. Неки се претходноме стално надају и прижељкују такав суманути развој догађаја. Идеје како да се то среди сам ја предложио у детаљ, ваљда ће неко у етапама то да уважи, а ако се то уради, многи ће ми рећи хвала. Дакле ради се о малим променама граница : Републике Хрватске, Републике Босне и Херцеговине, Републике Црне Горе што није неопходно али је пожељно, Републике Србије. Републици Српској да се припоје североисточни и југозападни делови садашње хрватске опћине Јасеновац али без средишњег дела насеља које остаје у Хрватској. Јужна Посавина изнад коридора а одмах северно изнад града Брчко да се припоји Републици Хрватској. Што се тиче Брчко дистрикта да се исти укине а 5/6 истога јужно од града Брчко да се врати Бошњацима, само град као малени део коридора да остане али потпуно у Републици Српској којој се одмах враћа цела општина Дрвар. Републици Хрватској се даје лука на Јадранском мору а општина Неум. Републици Српској се даје излазак на Јадранско море, једну или две наутичке миље ваздушном линијом на запад од полуотока исто са полуострва Молунат а на исток са полуострвом Рт Оштро којега зовемо Превлака. Приде би могла додатна мала корекција границе са Црном Гором, која врати најјугоисточнији део Суторине који је био део општине Требиње до 1947. године, само тај део који излази на крајњи део Бококоторског залива Јадранског мора. За узврат би Република Србија дала одређену земљу у Рашкој, рецимо једну бошњачку општину из југоисточног дела Рашке којега Бошњаци зову Санџак, или одређени део земље у западном делу Рашке која је јаче повезана са Црном Гором. Даље би се требало у етапи ићи ка могућности откупа општина : Босански Петровац, Грахово, Гламоч за Републику Српску. Тада би Српска имала око 52 % Босне и Херцеговине. Да цена те куповине буде поштена по Бошњаке а да се Босна и Херцеговина уреди као трострука конфедерација, по систему једна држава а 3 система. Република Српска да има право бити неутрална у свим ратовима, ако не жели да нејде у НАТО пакт јер Босну и Херцеговину стално гурају у исти. Такође да ако Република Српска не жели у Европску Унију да јој се то омогући, уз економску сарадњу са ЕУ. Становници Српске да могу имати двоструко држављанство са Србијом, становници из Србије који су пореклом из Српске да могу имати њено држављанство а тиме и Босне и Херцеговине, ако желе. Ја сам пореклом по мајчиној линији из Љубиња у Херцеговини, као и многи други који су пореклом из Републике Српске, а ја сам из Љубиња пореклом још од 17. столећа наших Стојчевића који су се доселили у село Јазак на сада свету Фрушку Гору. Границе Србије и Српске да се прелазе уз помоћ личне карте а не пасоша, да имамо заједничко образовање, развој економије, спортске лиге и репрезентације, да Српска Ратна Авијација има право бранити небо Републике Српске, а да та нека Босна и Херцеговина као веома сложена држава ипак постоји. Хрвати у Босни и Херцеговини да имају све 100 % идентично са Србима у Босни и Херцеговини. За узварат када се све ово испуни, Бошњацима у Србији и Црној Гори омогућити стварање покрајине из 2 дела која ће имати најближе односе са Бошњацима у Босни и Херцеговини, а имати исте повластице као Срби и Хрвати. Да Србија улаже у море Српске а направи једну нову теретну луку, наравно еколошку; остали део мора да буде у туристичке сврхе а мало гајења јужног воћа и риболова. Ти делови јадранске обале су садашњи источни делови опћине Дубровник и стратегијски заиста нису много важни Републици Хрватској. И током мировне конференције у Дејтону 1995. године је тадашњи председник Републике Хрватске доктор историје Фрањо Туђман изјавио : ,,Знам ја да не могу Срби бити толико близу Јадранског мора да га могу гађати из праћке а да немају излазак на њега." Већ је био прихватио на излазак Републике Српске од 14 километара на Јадранско море али је неко ово на превару уклонио из коначног споразума. Обала коју ја предлажем је нешто дужа али праволинијски посматрано је мање од 16 километара. Што се тиче наше Аутономне Покрајине Војводине у Републи Србији, њој се треба вратити економска аутономија, али и српска застава а како који народ заслужи да добије културну аутономију, прво Словаци и Русини. Свако тражење веће аутономије Војводине да се сматра класичном велеиздајом и државним ударом а осуди вишедеценијском робијом. Сада Косово и Метохија нису тема у овим мојим објашњавањима.

Дата на публикация: 9 май, 2025
Категория: Друго